Uloguj se    Kreiraj nalog

PROFESOR MILOJEVIĆ, VIŠEGRADSKA 29, BEOGRAD | +381692003373 | OFFICE@PROFESSORMILOJEVIC.COM

Professor Milojevic - Clinical Skin Care Professor Milojevic - Clinical Skin Care Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Vaša korpa
broj artikala: 0, cena: 0.00
+381692009497 office@professormilojevic.com
Professor Milojevic - Clinical Skin Care Professor Milojevic - Clinical Skin Care

Atopic dermatitis

Atopijski dermatitis ili „dečiji ekcem“,  (jedna od formi kliničkog ispoljavanja) javlja se karakteristično kod osoba sa konstitucijono suvom, nežnom i osetljivom kožom, često i sluznicama disajnih puteva, a u kontekstu genetske predispozicije (redukovan i kompromitovan hidrolipidni omotač kože); ukoliko postoji opstruktivni bronhitis, ne savetuje se boravak na planinama na visinama većim od 1500 m.

 

Po pravilu evoluiše kroz tri faze: promene na konveksnim površinama kože u ranom detinjstvu ( oko 40 dana nakon rođenja deteta - Eczema infantum), promene u pregibnim površinama (Prurigo Besnier) tokom puberteta i konačno, ali vrlo retko, difuzne promene na koži odraslih osoba ukoliko promene perzistiraju - Neurodermatitis diffusa – pretežno kod osoba ženskog pola.

 

Ekstenzivne, intenzivne i perzistentne promene se karakteristično javljaju kod devojčica čija oba roditelja imaju izrazito suvu kožu, odnosno atopijsku konstituciju.

 

Uopšteno uzevši, kožne promene nisu alergijske etiopatogeneze, već se javljaju uled češanja (tzv. itching-scratching cycle anglosaksonskih autora); sve terapijske mere treba da budu fokusirane na prevenciju pruritusa i konsekutivnog češanja:

 

  • Pre navršenog desetog meseca dete ne može da lokalizuje pruriginozne površine i češe se nasumično, odnosno ne tamo gde ga svrbi;
  • Kožne promene se dakle samo i isključivo javljaju usled češanja
  • Tačno je da atopičari kasnije tokom života imaju veće predispozicije da razviju alergijske manifestacije IV tipa (alergijski ekcem se češće javlja kod osoba sa atopijskom konstitucijom nego u opštoj populaciji), pa o ovoj činjenici treba voditi računa u profesionalnoj orijentaciji atopičara;

 

Sankcionisanje manipulativnog ponašanja, najbolje najkasnije do navršenog 15. meseca života; atopičari po pravilu imaju izrazito visok intelektualni kvocijent što je više na nivou predispozicije - potencijala na čijem razvoju treba raditi (celodnevno angažovanje deteta, učenje stranih jezika, muzika, umetnost, sport, odnosno već prema afinitetima u čemu roditelji treba da pruže podršku u istrajnosti! Da bi se ovo  postiglo, optimalno je i neophodno da roditelji budu tim i da NEMA slanja tzv. dvostrukih poruka. Takođe se preporučuje i blagovremna separacija deteta (spavanje u zasebnoj sobi ukoliko je to tehnički moguće), a u skladu sa savremenim naučnim postulatima dečje i razvojne psihologije.

 

 

NEPRETOPLJAVANJE!

 

Preporučuje se laka pamučna odeća, slojevito (“kao lukovica”, više slojeva pamučnih majica i dukseva u zimskim mesecima da bi se dete lako razodenulo prilikom ulaska u zagrejanu prostoriju); osim pamuka preporučljive su viskoza i poliamid (ne polyester); vuna (sem kašmira-kod odraslih) i svila se ne preporučuju zbog iritantnog dejstva vune odnosno pojačanog znojenja i svraba pod svilenim tkaninama. Intolerancije vune i svile je i jedan od kriterijuma za postavljanje dijagnoze AK/AD.

 

 

KRATKOTRAJNO TUŠIRANJE!

 

Nekoliko minuta, nasapunati malom količinom blagog sindeta (najbolje u komadu, tečni preparati se po pravilu teško spiraju) samo pregibe,odnosno zone u kojima se osoba sa ovom konstitucijom više znoji; tuširanje u zimskim mesecima nije neophodno svakog dana (sem “kritičnih zona”), a leti je moguće koristiti I samo običnu vodu, uvek prohladnu, odnosno čija temperatura ne prelazi temperature tela (oko 36,5oC); od odlučujućeg značaja je blagovremeno navikavati dete na tuširanje prohladnom vodom. Odrasli atopičari često “zloupotrebljavaju dugotrajno tuširanje vrlo toplom vodom! O čemu je reč? Koža osoba sa atopijskom konstitucijom je stalno pruriginozna (svrbi), ali centralni nervni system ignoriše kontinuiranu propriocepciju  svraba koji traje 24/24h; nakon ekspozicije vodi visoke temperature koja deluje anestetično na C i delta vlakna osećaj svraba prestaje  u mozgu se oslobađaju ogromne količine “jakih droga” (endorfina, enkefalina, dopamine etc.) te se javlja osećaj izuzetne prijatnosti; nažalost, topla voda isušuje-dehdrira već konstituciono suvu kožu atopičara i nakon dugotrajnog izlaganja toploj vodi svrab postaje nesnosan.

 

 

REHIDRATACIJA!

 

Od odlučujućeg značaja je od ranog detinjstva kod atopičara razvijati naviku nadoknađivanja tečnosti samo vodom; ne postoje prikladni sokovi, čak i kada su nezaslađeni. Savremena nutricionistika generalno smatra konzumaciju sokova u cilju gašenja žeđi neprikladnom; povremeno, kao sredstvo za uživanje, zašto da ne (za decu nr. 1 ceđena pomoranža dnevno, za odrasle osobe dve).

 

 

TERAPIJSKI PRISTUP

 

Pre bilo kakvih terapijskih razmatranja trebalo bi napomenuti dve činjenice:

-Blage promene u okviru atopijske konstitucije/dermatitis ne ometaju staturoponderalni i intelektualni razvoj deteta! Treba se pošteno zapitati smetaju li kožne promene detetu ili samo vređaju sujetu roditelja i terapeuta!

 

Pomalo zlurada ali apsolutno tačna izreka starih lekara je da je najbitnije da dete kroz period ekcema prođe neoštećeno od strane dermatologa (“pretretiranje”, prelečenje) i pedijatra (nutritivne restrikcije);

 

Naime, ovoj deci treba uobičajenim postupkom uvoditi sve namirnice kao i ostaloj deci! Jedino treba biti umeren sa bobičastim voćem-ne preterivati sa količnama jer može doći do preterane histaminoliberacije, preteranog češanja i pojave promena zbog toga; ponekad nakon preterane konzumacije takvog voća i namirnica sa sličnim dejstvom može se javiti bezazlena urtikarija nealergijske patogeneze.

 

Dojenje je od izuzetne koristi, ukoliko je moguće, naravno zbog visoko sadržaja tzv. CLA u majčinom mleku. Prema nekim statistikama, ekcem kod dece koja su dojena ekcem kraće traje. Ipak, prognozu dečjeg ekcema je vrlo nezahvalno davati iako je to nekada bio običaj I odnosio se na zapravo besmisleni redosled godišta i sl.; promene na koži će prestati da se javljaju kada se za to steknu uslovi-pre svega sazrevanje vodeno-masnog omotača kože.

 

  • Kod lakših oblika dovoljno je primeniti blage, tzv. emolijentne kremove i adekvatno negovati kožu uz maksimalno izbegavanje noxa iz spoljašne sredine; klimatsko lečenje na moru u letnjem periodu ili na planini je takođe značajna terapijska procedura uz kratkotrajno izlaganje sunčevim zracima u ranim jutarnjim časovima bez zaštitnog faktora i izlaganje uz faktor maksimum SPF 30.
  • Kod težih oblika mogu se primeniti i lekovi iz različitih farmakoloških grupa koji regulišu upalni proces, u zavisnosti od težine kliničke slike i uzrasta obolelog (antihistaminici sa sedativnim dejstvom, kortikosteroidi, kalcijumski antagonisti, imunosupresivi...).
  • Samo sedativni antihistaminici suprimiraju sujektivni osećaj svraba-hidroksizin npr. koji je već decenijama registrovan i preporučen u čitavom svetu; može se primenjivati već počev od druge godine života; od kalcijumskih antagonista takrolimus se pokazao znatno efikasnijim od polusintetskog pimekrolimusa.

 

 

ANTIHISTAMINICI ZA LOKALNU PRIMENU

 

Liga dermatologa je antihistaminike za lokalnu primenu zabranila još pedestih godina prošlog veka, zbog mogućnosti pojave kontakne senzibilizacije posle njihove primene i automatski dalje nemogućnosti primene u sistemskoj terapiji ukoliko se za to ukaže potreba; neki od njih, prometazin npr.

 

Može dovesti i posle lokalne, ali sistemske promene ukoliko je to u kontekstu fotoekspozicije.

 

U sistemsku terapiju težih oblika atopijskog dermatitisa spada i tzv. PUVA terapija; Oralno se primenjuje PSORALEN (8-MOP ili 5-MOP), lek koji povećava osetljivost kože na UV zrake uz izlaganje kože UVA zracima precizno determinisane talasne dužine i kvantitativno jasno definisanom primljenom dozom fotoenergije izraženom u kj po kvadratnom centimetru kože. Pored PUVA terapije, tokom poslednje decenije sa velikim uspehom se primenjuje uskospektralna UVB terapija (fototerapija ultraljubičastim zracima uskog spektra narrow  band UVB) uz minimum neželjenih efekata i maksimalne terapijske rezultate. Fototerapija se primenjuje u institucijama i relativno je kontraindikovana kod osoba izuzetno svetle puti (fototip I i II) ili sa većim brojem mladeža (više od 200 na ukupnoj površini kože). Tokom primene fototerapije precino se vodi računa o fototipu obolelog kao i o ukupnoj kumulativnoj dozi UV zračenja koju je pacijent primio.

 

Bolesnici sa svetlim fototipom I i II lako „izgore“ i nakon fotoekspozicije sunčevim zracima u prirodi po pravilu se ne izlažu ovom vidu terapije u cilju lečenja atopijskog dermatitisa.

 

 

Prof. dr Miodrag MILOJEVIĆ

 

                                                                                                  

 

 

@professormilojevic

Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Professor Milojevic - Clinical Skin Care
Top